ВЕСТИ

СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА продекана проф. др Сунчице Денић

30. јан 2010.

27.1.2010. год.

На Учитељском факултету у Врању на дан Св. Саве одржана је светосавска свечаност на којој је проф. др Сунчица Денић, продекан за науку и издавачку делатност, одржала пригодну беседу.

 

СВЕТИ САВА УВЕК И СВАГДА СА НАМА


Ако нам је што заједничко и блиско - онда је то Свети Сава.
Говори се о њему као о најприсутнијем божанству у српском народу. Он је попримио заједничку улогу и моћ, везујући нас тако у једно светосавско коло, учећи нас тако светосавским учењем, и љубећи нас светосавски - родбински.
Свети Сава је наш почетак и наш идентитет. Он је, и после оволико векова, неко ко је од свих Срба највише учинио: створио српску државу и српску цркву, српску школу и српско име. У то верују и они који у Бога не верују. Зато се о њему говори као о "најживљем" сину свога народа. Узајамно смо се идентификовали са њим, те се плаветнило његовог ока огледа у нама као бистрина и свест о нашој мисли, нашем делању и постојању. Свеприсутност Светога Саве састоји се у његовој науци, у његовој молитви и његовом животу.
Он је показао како да будемо своји и самостални, да учимо и учимо друге, да чувамо себе и ближње, да миримо и помажемо, да дајемо и примамо, да познајемо себе и да се препознајемо. Учио како да препознајемо добро. Указивао на то какви јесмо, а какви бисмо били ако услишимо законе вечности. И, изнад свега, оставио нам је, како би песник рекао, ванвременску и немерљиву науку која гласи: Он је најпре саставио три прста/ како је одредио да се и ми крстимо.
Оно што је светосавско јесте тежња да саставимо три прста - а то је дело које Светог Саву чини вечно живим..
И философија и теологија, и педагогија и медицина, као и идеје из пољопривреде и поетике, чине овог Светитеља јединственим. Његово се учење препознаје најпре по једном - и основном - по љубави. Држећи се закона његових теза и идеја, надмашују се све прошле и све савремене теорије, јер је светитељско дело ванвремено и живо. Зато је потреба за таквим учењем насушна и примарна, не само за данас, већ и за будуће векове. То је препознао његов савременик и биограф Доментијан још за његовог живота. То ми, верујем, препознајемо у овом другом присуству Светога Саве. Не препознајемо га ленствујући и мрзећи, већ у љубави, радно, дајући пример многима, баш као што је Свети то радио и говорио: имај љубави за свакога и пази да некога нечим не ражалостиш или да га не повредиш; свима буди добар пример у речима и делима и, светоотачки знано: не заодевај се само лишћем, него пусти дубоко корене да досегнеш до извора.
У томе је, поштоване колеге и драги пријатељи, светосавска философија! У љубави, најпре.